14 февраля, 0:18
Звёздный
проблеск ночью -
словно полынь.
Дождь в стыде,
прежде себя,
в феврале,
а трава поутру
нежна, как сон,
и безудержна,
как Суламита,
жующая снег в горном лесу -
не зная,
где же путь
и где надёжнее смерть,
чем на губах
прикосновение жениха.
отсюда
https://duhov-vek.livejournal.com/